Poreske vesti – jul SRB

The post Podnošenje PP OPO -K prijave elektronskim putem appeared first on Profit Plus West Balkans.

Dana 28.11.2021. godine usvojene su izmene i dopune sledećih poreskih zakona:

1. Zakona o porezu na dohodak građana;
2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica;
4. Zakona o porezima na imovinu; i
5. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.

U nastavku teksta sledi kratak pregled najvažnijih izmena i dopuna gorepomenutih zakona, kao i podsećanje na dopunu Zakona o fiskalizaciji.

2. Zakon o porezu na dohodak građana

Najvažnije izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: ZPDG), čija se primena očekuje od 01.01.2022. godine, su kako sledi:

• povećanje neoporezivog iznosa zarade na 19.300 RSD;
• produženje važenja olakšica iz člana 21v i 21d ZPDG do kraja 2022. godine;
• ostvarivanje prava na poreske olakšice za novoosnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost  po osnovu zarade zaposlenih osnivača, i za ona privredna društva koja budu osnovana nakon 31.12.2021. godine;
• produžava se period primene poreskog oslobođenja po osnovu zarade kvalifikovanih novozaposlenih lica, tako što se propisuju dodatni uslovi za nastavak ostvarivanja prava, do kraja 2025. godine;
• nova olakšica za novozaposlena lica koja u periodu od 01. januara 2019. do 28. februara 2022. nisu imala status osiguranika zaposlenog, preduzetnika niti osnivača u svome društvu;
• nova olakšica za pravna lica koji u okviru svoje delatnosti obavljaju istraživanje i razvoj na teritoriji Republike Srbije, koja će biti u primeni od 01.03.2022. godine;
• oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak za obveznika koji autorsko i srodna prava i prava industrijske svojine u celosti unese kao nenovčani ulog u kapital privrednog društva rezidenta Republike Srbije;
• umanjenje dohotka za oporezivanje godišnjim porezom na dohodak građana za obveznike koji imaju manje od 40 godina života;
• izuzimanje od oporezivanja naknade koju ostvaruju studenti koji obavljaju učenje kroz rad kao materijalno i finansijsko obezbeđenje.

3. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

Najvažnija izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, čija primena se očekuje nakon 01.01.2022. godine, odnosi se na smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi za PIO) sa dosadašnjih 25,5% na 25% u korist poslodavca.

Podsećamo da je ovo još jedno u nizu smanjenja stope doprinosa za penzijsko i invalidsko siguranje, čime se smanjuje poreski teret koji poslodavci kao isplatioci zarade snose.

4. Zakon o porezu na dobit pravnih lica

Predložena je izmena člana 30. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: ZPDPL), kojom bi se obvezniku pružila mogućnost da kapitalni dobitak ostvaren prenosom prava intelektualne svojine (autorsko pravo, pravo srodno autorskom, kao i pravo u vezi sa pronalaskom) u kapital rezidentnog pravnog lica ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnih lica, pod uslovom da rezidentno pravno lice tako stečena prava ne otuđi u periodu od dve godine od dana sticanja, kao i da u istom periodu to pravo ne ustupi na korišćenje (delimično ili u celosti) po ceni nižoj od one koja bi bila utvrđena primenom principa “van dohvata ruke”, ukoliko je ustupanje izvršeno povezanom licu u smislu člana 59 ZPDPL.

Primena izmenjenog i dopunjenog člana 30. ZPDPL očekuje se za utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev od 2022. godine, odnosno za poreski period koji počinje u 2022. godini.

5. Zakon o porezima na imovinu

 Najvažnije izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu, čija primena se očekuje nakon 01.01.2022. godine, su kako sledi:

• osnovicu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu čini vrednost koja se utvrđuje primenom formule u zavisnosti od radne zapremine motora vozila, snage motora vozila i koeficijenta starosti vozila;
• kod prenosa uz naknadu prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je kupac, a ako je reč o prenosu koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici PDV, ne podnosi se poreska prijava za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava, već se porez utvrđuje i plaća samooporezivanjem, osim u slučajevima za koje je propisano poresko oslobođenje – u primeni od 31.03.2022. godine;
• uređuje se mesna nadležnost poreskog organa za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava, u slučaju kad je poreski obveznik otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond, koji nema svojstvo pravnog lica;
• predlaže se odlaganje roka od koga jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava do 01. januara 2023. godine. Do 31. decembra 2022. godine porez po tom osnovu će utvrđivati, naplaćivati i kontrolisati Poreska uprava.

6. Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara

Zakonom o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara predložena je samo jedna zakonska izmena i to povećanje procenta umanjenja iznosa poreza na upotrebu motornih vozila za putnička vozila radne zapremine motora preko 2000cm³ starosti od 5 do 20 godina.

Primena ove zakonske odredbe očekuje se od 01.01.2022. godine.

7. Zakon o fiskalizaciji

Podsećamo vas da je izmenom Zakona o fiskalizaciji predviđeno uvođenje prelaznog perioda koji traje od 01. novembra 2021. godine do 30. aprila 2022. godine.

Ovo daje mogućnost obveznicima fiskalizacije da postupno pređu na novi model fiskalizacije u skladu sa sopstvenim tehničkim mogućnostima i da nesmetano obavljaju svoje poslovanje, što je posebno važno za obveznike fiskalizacije koji vrše promet na malo na više lokacija.

 Shodno tome, Zakon o fiskalnim kasama prestaje da važi 01. maja 2022. godine.

Srdačan pozdrav,

PROFIT PLUS WEST BALKANS D.O.O. BEOGRAD

Vojvode Stepe 78/10/II, 11042 Beograd-Voždovac, Republika Srbija

Tel: +381 11 4252 150

Fax: +381 11 4252 160

Email: office@profitplus.rs

Web: www.profitplus.rs

The post PORESKE VESTI – novembar 2021. appeared first on Profit Plus West Balkans.

Dana 05.10.2021. godine objavljena je Izmena i dopuna Pravilnika o transfernim cenama i metodama koje se po principu “van dohvata ruke” primenjuju kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima (u daljem tekstu Pravilnik o transfernim cenama). Pravilnik o transfernim cenama stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 95/2021, odnosno 13.10.2021. godine.

Najveća promena u Pravilniku o transfernim cenama odnosi se na regulisanje CbC izveštaja. Regulisanje CbC izveštaja podzakonskim aktom bilo je predviđeno Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica iz decembra 2020. godine.

Krajnje matično pravno lice i članica grupe

Krajnje matično pravno lice koje je rezidentni obveznik nadležnom poreskom organu podnosi godišnji izveštaj koji sadrži:

1) objedinjene informacije o iznosu prihoda, dobitka, odnosno gubitka pre oporezivanja, obračunatom i plaćenom porezu na dobit pravnih lica, evidentiranom kapitalu, neraspoređenoj dobiti, broju zaposlenih i materijalnoj imovini koja nije gotovina ili gotovinski ekvivalent za svaku poresku jurisdikciju u kojoj posluje međunarodna grupa;

2) identifikaciju svake članice međunarodne grupe, uključujući i državu u kojoj je takva članica poreski rezident u skladu sa zakonodavstvom države rezidentnosti, kao i državu u kojoj je takvo pravno lice osnovano, ukoliko se država osnivanja razlikuje od države rezidentnosti, kao i podatke o pretežnoj, odnosno pretežnim delatnostima članice međunarodne grupe.

Članica međunarodne grupe je:

1. svako zasebno pravno lice međunarodne grupe koje je uključeno u konsolidovani finansijski izveštaj međunarodne grupe, ili bi u takav izveštaj bilo uključeno kada bi bilo pravno lice čijim akcijama se trguje na regulisanom tržištu u Republici Srbiji ili izvan Republike Srbije;
2.  svako zasebno pravno lice međunarodne grupe koje nije uključeno u konsolidovani finansijski izveštaj međunarodne grupe isključivo na osnovu veličine ili materijalnosti;
3. svaka stalna poslovna jedinica članice međunarodne grupe koja ima obavezu pripreme zasebnih finansijskih izveštaja u skladu sa računovodstvenim ili poreskim propisima poreske jurisdikcije u kojoj se nalazi, ili u skladu sa opštim aktima međunarodne grupe.

Krajnje matično pravno lice podatke za stalnu poslovnu jedinicu u skladu sa stavom 1. ovog člana dostavlja za poresku jurisdikciju u kojoj se takva stalna poslovna jedinica nalazi, bez obzira na poresku jurisdikciju članice međunarodne grupe čiji je ona deo.

U slučaju da je članica međunarodne grupe poreski rezident u više država ili poreskih jurisdikcija, poreska rezidentnost te članice za potrebe podnošenja godišnjeg izveštaja određivaće se na osnovu međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji su na snazi između tih država.

Sadržina cBc izveštaja

Obrazac CbC sadrži sledeće podatke:

1) Tabela 1 – pregled raspodele prihoda, poreza i poslovnih aktivnosti članica međunarodne grupe u poreskim jurisdikcijama;

2) Tabela 2 – pregled svih članica međunarodne grupe, grupisanih prema poreskoj jurisdikciji u kojoj se nalaze;

3) Tabela 3 – dodatne informacije.

Obrazac se podnosi isključivo u papirnom obliku.

PROFIT PLUS WEST BALKANS D.O.O. BEOGRAD

Vojvode Stepe 78/10/II, 11042 Beograd-Voždovac, Republika Srbija

Tel: +381 11 4252 150

Fax: +381 11 4252 160

Email: office@profitplus.rs

Web: www.profitplus.rs

The post Poreske vesti – oktobar 2021. appeared first on Profit Plus West Balkans.

Poštovani klijenti,

Оbaveštavamo Vas da je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji trenutno u proceduri Narodne skupštine Republike Srbije.

Najznačajnija izmena postojećeg Zakona o fiskalizaciji ogleda se u uvođenju prelaznog perioda koji traje od 01. novembra 2021. godine do 30. aprila 2022. godine. Ovo daje mogućnost obveznicima fiskalizacije da postupno pređu na novi model fiskalizacije u skladu sa sopstvenim tehničkim mogućnostima i da nesmetano obavljaju svoje poslovanje, što je posebno važno za obveznike fiskalizacije koji vrše promet na malo na više lokacija.

Shodno tome, Zakon o fiskalnim kasama prestaje da važi 01. maja 2022. godine.

Srdačan pozdrav,

PROFIT PLUS WEST BALKANS D.O.O. BEOGRAD

Vojvode Stepe 78/10/II, 11042 Beograd-Voždovac, Republika Srbija

Tel: +381 11 4252 150

Fax: +381 11 4252 160

Email: office@profitplus.rs

Web: www.profitplus.rs

The post Poreske vesti – septembar 2021. appeared first on Profit Plus West Balkans.

Naime, pre stupanja na snagu jedinstvenog Pravilnika o PDV ovo pravilo primenjivalo se u situacijama u kojima je predviđena mogućnost naplate u devizama u skladu sa propisima o deviznom poslovaju (npr. troškovi zakupa).

Prema pravilima koja se primenjuju od 01.07.2021. godine iznos osnovice kao i iznos PDV treba da bude iskazan u RSD bez obzira da li je reč o prometu koji podleže porezu na dodatu vrednost ili prometu koji je oslobođen plaćanja PDV u skladu sa članovima 24. i 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Kursevi za preračun

Podsećamo Vas da je članom 22. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano da se za potrebe PDV:

• ako je naknada za promet dobara i usluga izražena u stranoj valuti, za obračun te vrednosti u domaćoj valuti primenjuje srednji kurs centralne banke, odnosno ugovoreni kurs koji važi na dan nastanka poreske obaveze;
• ako je osnovica za uvoz dobara izražena u stranoj valuti, za obračun te vrednosti u domaćoj valuti primenjuju carinski propisi za utvrđivanje carinske vrednosti koji važe na dan nastanka poreske obaveze.

Nastanak poreske obaveze uređen je članom 16. ovog zakona.

The post Iskazivanje osnovice i PDV kada je naknada naplaćena u stranoj valuti appeared first on Profit Plus West Balkans.

Ovaj pravilnik zamenjuje postojeća podzakonska akta u oblasti oporezivanja porezom na dodatu vrednost. Set zakonskih i podzakonskih akata koji regulišu PDV obuhvata:

• Zakon o porezu na dodatu vrednost;
• Pravilnik o porezu na dodatu vrednost;
• Uredbu o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost;
• Uredbu o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo;
• Uredbu o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Najvažnije izmene u novom PDV pravilniku odnose se na:

• pravila za određivanje poreskog dužnika za promet iz oblasti građevinarstva;
• utvrđivanje osnovice za PDV;
• poreski tretman povratne ambalaže – uticaj na osnovicu za PDV;
• logistički rabat – izmena osnovice, novi promet ili refundacija troškova;
• vraćanje dobara kao novi promet ili izmena osnovice;
• prevozne usluge u vezi sa uvozom i izvozom dobara;
• izmena pojedinih uslova za poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza;
• postupak u slučaju naknadnog ispunjavanja uslova za poresko oslobođenje;
• besplatno davanje reklamnog materijala;
• uslovi za primenu poreskog izuzimanja kod prenosa celokupne ili dela imovine;
• poreski tretman servisiranja u garantnom roku;
• pravila izdavanja i iskazivanja elemenata u računu.

The post OBJAVLJEN JE JEDINSTVENI PDV PRAVILNIK appeared first on Profit Plus West Balkans.

Za potrebe primene pravila o transfernim cenama u međukompanijskim transakcijama odobravanja zajmova i kredita u toku poreske 2021. godine, ovako objavljene kamatne stope koriste se kao referenta osnova za poređenje sa kamatnim stopama u kontrolisanim transakcijama.

Kamatne stope su kako sledi:

1) za banke i davaoce finansijskog lizinga:

• 0,67% na kratkoročne kredite u RSD;
• 3,79% na dugoročne kredite u RSD;
• 2,83% na kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;
• 3,94% na kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;
• 2,61% na kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;
• 3,96% na kredite u SEK i dinarske kredite indeksirane u SEK;
• 1,88% na kredite u GBP i dinarske kredite indeksirane u GBP;
• 2,56% na kredite u RUB i dinarske kredite indeksirane u RUB

2) za druga privredna društva:

• 3,69% na kratkoročne kredite u RSD;
• 3,90% na dugoročne kredite u RSD;
• 2,32% na kratkoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;
• 2,83% na dugoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR;
• 6,86% na dugoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;
• 1,57% na kratkoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD;
• 4,01% na dugoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD.

The post Donete su kamatne stope van dohvata ruke za 2021. godinu appeared first on Profit Plus West Balkans.

• rezidenti – za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi;
• nerezidenti – za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije.

Shodno članu 87. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: Zakon) dohotkom se smatra godišnji zbir sledećih stavki:

1)zarada iz članova 13. do 15b Zakona;

2)oporezivog prihoda od samostalne delatnosti iz člana 33. stav 2. i člana 40. Zakona;

3)oporezivog prihoda od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine iz člana 55. i člana 60. Zakona;

4)oporezivog prihoda od izdavanja nepokretnosti iz člana 65v Zakona;

5)oporezivog prihoda od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. stavovi 3. i 4. Zakona;

6)oporezivog prihoda sportista i sportskih stručnjaka iz člana 84a Zakona;

7)oorezivih drugih prihoda iz člana 85. Zakona;

8)prihoda po osnovama iz tačaka 1) do 7) ovog stava ostvarenih i oporezovanih u drugoj državi za obveznike rezidente, isplaćenih u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćena u 2020. godini iznosi 995.808 RSD. Shodno tome, obveznici podnošenja poreske prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana su fizičkа licа, kako rezidenti tako i nerezidenti, koji su u toku 2020. godine na teritoriji Republike Srbije ostvarili neto prihode veće od 2.987.424 RSD.

Poreski obveznici čiji neto prihod prelazi gorepomenuti neoporezivi iznos plaćaju porez po stopi od 10% do iznosa od 5.974.848 RSD, a za sve iznose prihoda preko 5.974.848 RSD stopa poreza je 15%.

Obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana ima pravo na lične odbitke koji iznose:

• za poreskog obveznika 398.323 RSD;
• za svakog izdržavanog člana porodice 149.371 RSD.

Lični odbici ne mogu prelaziti 50% iznosa oporezivog prihoda.

The post Godišnji porez na dohodak građana za 2020. godinu appeared first on Profit Plus West Balkans.

Prema javno dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna mesečna bruto zarada za decembar 2020. godine iznosi 90.849 dinara. Samim tim, za obračun poreske amortizacije za 2020. godinu (prema “starim” pravilima) primenjuje se petostruki iznos od 454.245 RSD.

The post Obračun poreske amortizacije za 2020. godinu appeared first on Profit Plus West Balkans.

Ovom izjavom privredni subjekti u privatnom sektoru prihvataju isplatu direktnih davanja. Privredni subjekti su dužni da pripreme izjavu za svaki mesec posebno i to najkasnije do poslednjeg dana u mesecu koji prethodi mesecu za koji je zarada obračunata. Drugim rečima, izjave se podnose po sledećem rasporedu:

• Izjava za davanja za mesec april se daje u periodu 01.03-31.03.2021. godine;
• Izjava za davanja za mesec maj se daje u periodu 01.04-30.04.2021. godine; i
• Izjava za davanja za mesec jun se daje u periodu 01.05-31.05.2021. godine.

The post Omogućeno dostavljanje izjave za isplatu direktnih davanja appeared first on Profit Plus West Balkans.