Poslovne vesti – jun 2023. SRB

The post Donet je Pravilnik o elektronskom fakturisanju appeared first on Profit Plus West Balkans.

• Na osnovu usvojenih izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima i Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, privrednim subjektima će biti omogućena elektronska registracija putem korisničke aplikacije za prijem elektronske prijave i elektronskih dokumenata potpisanih kvalifikovanim elektronskim potpisom, uz elektronski način plaćanja naknada za uslugu registracije.
• Rok za prelazak na ovaj novi način rada u Registru privrednih subjekata je 18 meseci od usvajanja zakona, odnosno sredina 2023. godine.
• Otpravak odluke registratora dostavlja se na registrovanu adresu za prijem elektronske pošte privrednog subjekta, ili na adresu za prijem elektronske pošte navedenu u prijavi.
• Agencija za privredne registre će do navedenog roka omogućiti i dostavljanje odluke registratora u Jedinstveni elektronski sandučić privrednog subjekta ukoliko je on registrovan kao korisnik usluge elektronske uprave.

Srdačan pozdrav,

PROFIT PLUS WEST BALKANS D.O.O. BEOGRAD

Vojvode Stepe 78/10/II, 11042 Beograd-Voždovac, Republika Srbija

Tel: +381 11 4252 150

Fax: +381 11 4252 160

Email: office@profitplus.rs

Web: www.profitplus.rs

The post Poslovne vesti – novembar 2021. appeared first on Profit Plus West Balkans.

ROKOVI ZA DOSTAVLJANJE AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE

Poštovani klijenti,

Podsećamo Vas da Zakon o računovodstvu propisuje sledeće rokove za dostavljanje finansijskih izveštaja za javno objavljivanje:

• Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da za statističke potrebe i radi javnog objavljivanja dostave Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija) redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu najkasnije do 31. marta naredne godine.
• Pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske dužna su da svoje redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji radi javnog objavljivanja najkasnije u roku od 3 (tri) meseca od datuma bilansa. Ova pravna lica dostavljaju izveštaje za statističke potrebe Agenciji najkasnije do 31. marta naredne godine za tekuću godinu nezavisno od drugačijeg roka za konačne finansijske izveštaje.
• Za pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje rok za dostavljanje je 30. april naredne godine.
• Vanredni finansijski izveštaji dostavljaju se u roku od 60 dana od datuma bilansa.

Kao što Vam je od ranije poznato, finansijski izveštaji se nakon unošenja u poseban informacioni sistem Agencije potpisuju kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika, tj. sertifikatom, i dostavljaju Agenciji u elektronskom obliku.

Budući da je rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2021. godinu 31. mart 2022. godine, molimo Vas da na vreme proverite datum isticanja Vašeg sertifikata i da obezbedite da on bude važeći u trenutku potpisivanja.

Srdačan pozdrav,

PROFIT PLUS WEST BALKANS D.O.O. BEOGRAD

Vojvode Stepe 78/10/II, 11042 Beograd-Voždovac, Republika Srbija

Tel: +381 11 4252 150

Fax: +381 11 4252 160

Email: office@profitplus.rs

Web: www.profitplus.rs

The post Poslovne vesti – oktobar 2021. appeared first on Profit Plus West Balkans.

KO IMA OBAVEZU UVOĐENJA FISKALNE KASE

Novi model fiskalizacije predviđa širi obuhvat fiskalizacije u pogledu obveznika, ali i potpuno nova tehnička rešenja u odnosu na trenutno važeći model.

Za potrebe primene novog Zakona o fiskalizaciji doneti su brojni podzakonski akti koji propisuju nova pravila u pogledu fiskalnih uređaja, fiskalnih računa, korišćenja bezbednosnog elementa i priprema za prelazak sa starog modela fiskalizacije na novi i za uključivanje novih obveznika u ovaj sistem.

Takođe, nova Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko fiskalnog uređaja predviđa dosta manji broj izuzetaka od evidentiranja prometa na malo u odnosu na trenutno važeće rešenje.

Fiskalnu kasu moraju imati sva mala trgovinska preduzeća i samostalne trgovinske radnje, vlasnici samostalnih trgovinskih radnji koje rade preko kioska i sličnih objekata (trafike), samostalne trgovinske radnje i ugostiteljske radnje koje paušalno plaćaju porez, kao i ostali poreski obveznici koji vrše promet proizvoda na malo ili pružaju usluge građanima.

KO NEMA OBAVEZU UVOĐENJA FISKALNE KASE

Fiskalnu kasu ne moraju imati poreski obveznici koji se bave sledećim delatnostima:

• Prodaja karata putnicima u drumskom, železničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju;
• Prevoz robe u drumskom saobraćaju;
• Taksi prevoz;
• Usluge banaka i drugih finansijskih organizacija, osiguranja i reosiguranja, PTT usluge;
• Turoperateri i putničke agencije;
• Verske organizacije;
• Usluge zdravstvenih ustanova koje se naplaćuju kroz učešće osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite (participacija);
• Advokatski poslovi;
• Ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova i štampe (kolporteri);
• Prodaja proizvoda preko štampanih i elektronskih medija koji se naplaćuju pouzećem;
• Usluge čistača cipela i nosača;
• Prodaja proizvoda preko automata.

GDE SE MOGU DOBITI PODACI O FISKALIZACIJI I FISKALNIM KASAMA

Poreski obveznici mogu u organizacionim jedinicama Poreske uprave (filijale i ekspoziture) dobiti sve neophodne informacije o fiskalizaciji, ovlašćenim proizvođačima, ovlašćenim servisima i sl, kao i o rokovima za uvođenje fiskalnih kasa i evidentiranje prometa.

Privrednici će od 15. oktobra 2021. do kraja januara sledeće godine moći da se prijave za pomoć države kako bi nabavili nove uređaje neophodne za novi model fiskalizacije. Oni će dobiti po 100 evra od države po prodajnom mestu i po uređaju. Poreski obveznik će tako moći da računa na po 200 evra državne subvencije, a iznos se množi sa brojem prodajnih mesta.

Iako je bilo predviđeno da od 01. januara 2022. godine startuje novi model fiskalizacije, ipak je odlučeno da se uvede prelazni period, u kome paralelno postoje i stari i novi system, kako bi se korisnici uhodali. Ovaj prelazak na e-fiskalizaciju će trajati od 01. novembra 2021. godine do 30. aprila 2022. godine.

Svi oni koji žele da prime subvenciju Vlade Republike Srbije od po 100 evra po fiskalnom uređaju i prodajnom mestu imaju rok da se prijave od 15. oktobra 2021. godine do 31. januara 2022. godine preko sajta Poreske uprave. Oni koji propuste da se prijave u navedenom roku gube pravo na državnu pomoć za fiskalizaciju.

Lica koja nisu u sistemu PDV dobiće za 20% veću subvenciju za kase zbog nemogućnosti da iskoriste ulazni PDV, a kako bi taj trošak nadomestili.

Novac će biti direktno uplaćivan svakom poreskom obvezniku čime će mu biti pokriveni troškovi obezbeđenja neophodnog uređaja. Neće biti dodatnih troškova za privrednike prilikom uvođenja sistema.

Nakon 01. novembra 2021. godine svi obveznici koji su prijavili lokaciju svojih objekata dobiće u svoje poresko sanduče na portalu ePorezi elektronski poziv za prijavu za dobijanje bezbednosnih elemenata koje će Poreska uprava deliti besplatno.

Poreska uprava objavila je Tehnički vodič sa uslovima i karakteristikama elemenata elektronskog fiskalnog uređaja radi odobravanja za upotrebu u sistemu e-fiskalizacije.

Vodič sadrži definicije pojmova, odeljak o elektronskim fiskalnim uređajima (EFU) sa pododeljcima o bezbednosnom elementu, procesoru fiskalnih računa i elektronskom sistemu za izdavanje računa, kao i deo o fiskalnim računima, sadržaju i vrstama fiskalnih računa.

Vodič se može preuzeti sa sajta Poreske uprave na sledećem linku: https://www.purs.gov.rs/sr/fiskalne-kase/pregled-propisa/tehnicki-vodic/7162/tehnicki-vodic-sa-uslovima-i-karakteristikama-elemenata-elektronskog-fiskalnog-uredjaja-radi-odobravanja-za-upotrebu-u-sistemu-e-fiskalizacije.html.

UGOVOR O REVIZIJI I KRAJNJI ROK ZA NJEGOVO ZAKLJUČIVANJE

Skupština, odnosno organ utvrđen opštim aktom pravnog lica kod kojeg se obavlja revizija bira društvo za reviziju finansijskih izveštaja za 2021. godinu najkasnije do 30. septembra 2021. godine.

Kod pravnih lica čija je poslovna godina različita od kalendarske, skupština, odnosno organ utvrđen opštim aktom pravnog lica bira društvo za reviziju najkasnije tri meseca pre isteka tako određene poslovne godine na koju se revizija odnosi. Na primer, ako je datum sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja 31. oktobar 2021. godine, krajnji rok za ugovaranje revizije je 31. jul 2021. godine.

Kod novoosnovanih privrednih subjekata postoji problem da se ispoštuje odredba člana 32. stav 1. Zakona o reviziji (da se revizija ugovori do 30. septembra 2021. godine), jer oni tek na kraju 2021. godine mogu uraditi klasifikaciju veličine i utvrditi da li su veliko, srednje, malo ili mikro pravno lice. Zakonom je predviđeno da rok za ugovaranje revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja može biti produžen do 30. novembra 2021. godine.

PRIMENA ELEKTRONSKE FAKTURE U PRAKSI OD KADA SE PRIMENJUJE ZAKON O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU

Obaveze sadržane u Zakonu o elektronskom fakturisanju primenjuju se od:

• 01. januara 2022. godine – Obaveza subjekta javnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu;
• 01. januara 2022. godine – Obaveza subjekta javnog sektora da izda elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora;
• 01. jula 2022. godine – Obaveza subjekta javnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu privatnog sektora;
• 01. januara 2022. godine – Obaveza subjekta javnog sektora da elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost;
• 01. januara 2022. godine – Obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora;
• 01. jula 2022. godine – Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora;
• 01. januara 2023. godine – Obaveza izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora;
• 01. januara 2023. godine – Obaveza elektronskog evidentiranja PDV, osim transakcija u kojima je jedna od strana subjekt javnog sektora.

Treba napomenuti da prema članu 23. Zakona o elektronskom fakturisanju od 31.12.2021. godine prestaju da važe odredbe Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 119/2012, 68/2015, 113/2017 i 91/2019) kojima se uređuje:

• Centralni registar faktura – Briše se – član 2. tačka 9. ovog zakona;
• Način, odnosno postupak registrovanja faktura u Centralnom registru faktura – član 4a ovog zakona;
• Način, odnosno postupak izmirenja faktura koje su prethodno registrovane u Centralnom registru faktura – član 4b ovog zakona;
• Kaznene odredbe za registraciju i plaćanje faktura u Centralnom registru faktura – član 12. stav 6. i 7. ovog zakona;
• Način, odnosno postupak registrovanja elektronskih faktura u kojima su subjekti javnog sektora dužnici – član 4v ovog zakona;
• Postupak prihvatanja i izmirenja elektronskih faktura – član 4g ovog zakona.

VOĐENJE EVIDENCIJE I IZVEŠTAVANJE O PROIZVODIMA KOJI POSLE UPOTREBE POSTAJU POSEBNI  TOKOVI  OTPADA

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o izmenama Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 77/21, u daljem tekstu: Uredba o izmenama).

Uredba o izmenama stupila je na snagu 07. avgusta 2021. godine.

Glavna izmena koja je propisana Uredbom o izmenama je da se ukida obaveza dostavljanja godišnjeg izveštaja u papirnoj formi počev od izveštaja za 2021. godinu. Obaveza mesečnog izveštavanja ostaje na snazi.

Godišnji izveštaj dostavlja se Agenciji za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija) kao elektronski dokument, unosom podataka u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja, u skladu sa propisima koji uređuju elektronska dokumenta, elektronsku identifikaciju i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, do 31. marta tekuće godine sa podacima za prethodnu godinu.  

Ukoliko obveznik naknade tokom godine za koju se dostavljaju podaci nije vršio uvoz, odnosno proizvodnju proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, dužan je da Agenciji dostavi izjavu o tome.

Ova izjava, potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika ili lica ovlašćenog od strane zakonskog zastupnika, dostavlja se u elektronskom obliku (PDF format fajla) na odgovarajuću adresu elektronske pošte objavljenu na internet portalu Agencije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. 

STUPANJE NA SNAGU I POČETAK PRIMENE UGOVORA O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA SA SINGAPUROM

Ugovor između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur (u daljem tekstu: Singapur) o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja (u daljem tekstu: Ugovor) stupio je na snagu 16. avgusta 2021. godine.

U Republici Srbiji Ugovor počinje da se primenjuje:

1. U odnosu na porez na dohodak koji je ostvaren u svakoj poreskoj godini koja počinje 01. januara ili posle 01. januara 2022. godine;
2. U vezi sa članom 25. (Razmena obaveštenja) ovog ugovora, za zahteve koji su podneti 16. avgusta 2021. godine ili posle 16. avgusta 2021. godine u vezi sa obaveštenjem za poreze koji se odnose na periode oporezivanja koji počinju 01. januara ili posle 01. januara 2022. godine; ili ako nema perioda oporezivanja, za sve poreske obaveze koje nastaju 01. januara ili posle 01. januara 2022. godine.

PROFIT PLUS WEST BALKANS D.O.O. BEOGRAD

Vojvode Stepe 78/10/II, 11042 Beograd-Voždovac, Republika Srbija

Tel: +381 11 4252 150

Fax: +381 11 4252 160

Email: office@profitplus.rs

Web: www.profitplus.rs

The post Poslovne vesti – septembar 2021. appeared first on Profit Plus West Balkans.

Svih šest podzakonskih akata primenjivaće se od 01.01.2022. godine.

• Uredbom o postupku i uslovima za davanje i oduzimanje saglasnosti za obavljanje poslova informacionog posrednikauređuju se postupak i uslovi za davanje i oduzimanje saglasnosti za obavljanje poslova informacionog posrednika.
• Uredbom o uslovima i načinu čuvanja i stavljanja na uvid elektronskih faktura i načinu obezbeđivanja verodostojnosti i integriteta sadržine faktura u papirnom obliku uređuju se uslovi i način čuvanja elektronskih faktura, uslovi i način stavljanja na uvid elektronskih faktura na osnovu zahteva nadležnog organa i način obezbeđivanja verodostojnosti i integriteta sadržine fakture u papirnom obliku.
• Uredbom o uslovima i načinu korišćenja sistema za upravljanje fakturama uređuju se uslovi i način korišćenja sistema za upravljanje fakturama.
• Pravilnikom o elementima elektronske fakture, formi i načinu dostave prateće i druge dokumentacije kroz sistem elektronskih faktura, načinu i postupku elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura i načinu primene standarda elektronskog fakturisanja propisuju se: minimalni sadržaj elektronske fakture, slučajevi u kojima pojedini elementi fakture mogu biti izostavljeni, obaveza iskazivanja dodatnih elemenata, forma i način dostave prateće dokumentacije, način i postupak elektronskog evidentiranja obračuna PDV i način primene standarda elektronskog fakturisanja.
• Pravilnikom o načinu i postupku registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, načinu pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura i načinu korišćenja podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura propisuju se način i postupak registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura, način pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura i način korišćenja podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura.
• Pravilnikom o načinu postupanja Centralnog informacionog posrednika propisuje se način postupanja Centralnog informacionog posrednika u obavljanju poslova upravljanja sistemom elektronskih faktura i vođenja Registra informacionih posrednika koji su dobili saglasnost Ministarstva finansija.

The post Objavljena podzakonska akta uz Zakon o elektronskom fakturisanju appeared first on Profit Plus West Balkans.

• Nacrtom je predviđeno izdavanje, slanje, prijem, obrada i čuvanje elektronskih faktura u vezi sa transakcijama između subjekata iz javnog i privatnog sektora, između subjekata u javnom sektoru i između subjekata u privatnom sektoru.
• Predviđena je i obaveza elektronskog evidentiranja obračuna PDV u sistemu elektronskih faktura kod transakcija sa ili bez naknade, odnosno kod transakcija kod kojih nije već propisana obaveza izdavanja elektronskih faktura.
• Propisani su elementi koje svaka elektronska fatura mora da sadrži.
• Pristupajući sistemu elektronskih faktura primalac fakture proverava i nakon toga prihvata odnosno odbija fakturu u roku od 8 (osam) dana od dana prijema. Ukoliko subjekti iz javnog sektora fakturu ne prihvate odnosno odbiju u navedenom roku, faktura se smatra prihvaćenom. Ukoliko subjekti iz privatnog sektora ne prihvate odnosno odbiju fakturu, kupcu će biti poslato obaveštenje o izdavanju elektronske fakture. Ukoliko subjekti privatnog sektora i dalje ostanu uzdržani, faktura se nakon 3 (tri) dana od datuma dobijanja obaveštenja smatra odbijenom.
• Nacrtom Zakona o elektronskom fakturisanju predviđene su novčane kazne u slučaju nepoštovana odredbi ovog Zakona i one iznose od 200.000 RSD do 2.000.000 RSD za pravno lice iz javnog ili privatnog sektora i 50.000 RSD do 150.000 RSD za odgovorno lice u pravnom licu.

The post Nacrt Zakona o elektronskom fakturisanju appeared first on Profit Plus West Balkans.

Dodatno, poslodavcima je proporučeno da zaposlenima koji nisu iskoristili deo godišnjeg odmora iz 2019. godine do kraja tekuće godine u skladu sa tačkom 1. Zaključka Vlade 05 broj 53-3041/2020. godine od 06. aprila 2020. godine omoguće da taj deo godišnjeg odmora iskoriste najkasnije do 30. juna 2021. godine, a pre korišćenja pripadajućeg godišnjeg odmora za 2020. godinu.

The post Preporuka poslodavcima u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora za 2020. godinu appeared first on Profit Plus West Balkans.

• Odluka o privremenim merama za davaoce finansijskog lizinga u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije COVID-19;
• Odluka o privremenim merama za banke u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije COVID-19.

Gorepomenute odluke su stupile na snagu 15.12.2020. godine.

Narodna banka Srbije dotičnim odlukama propisuje obavezu banaka i davalaca finansijskog lizinga da dužniku (fizičkom licu, poljoprivredniku, preduzetniku ili privrednom društvu) koji usled okolnosti izazvanih pandemijom COVID-19 nije u mogućnosti da izmiri obaveze prema banci/davaocu finansijskog lizinga ili može imati teškoće u izmirivanju tih obaveza na njegov zahtev odobri olakšicu u otplati obaveza.

Fizička lica koja imaju pravo na moratorijum su:

• Nezaposlena lica;
• Lica čiji su prosečni neto mesečni prihodi u poslednja tri meseca bili ispod proseka zarade u Republici Srbiji;
• Lica sa prosečnim neto mesečnim prihodom u poslednja tri meseca do 120.000 RSD, čiji je neto mesečni prihod manji za 10% ili više u odnosu na prihod pre 15. marta 2020. godine i čiji je stepen kreditne zaduženosti, odnosno opterećenost mesečnih primanja kreditnim i drugim obavezama, iznad 40% tih prihoda.

Moratorijum mogu koristiti i privredna društva, preduzetnici i poljoprivrednici koji su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda od najmanje 15% u odnosu na 2019. godinu ili je došlo do prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije.

Odlukama su predviđene olakšice koje se odnose na reprogram i refinansiranje kredita i obaveza iz finansijskog lizinga, uz odobravanje grejs perioda od 6 meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica. Ipak, tokom trajanja grejs perioda obračunava se kamata.

Banke i davaoci finansijskog lizinga dužni su da najkasnije do 22.12.2020. godine obaveste postojeće dužnike o mogućnostima podnošenja zahteva za korišćenje olakšica.

Dužnici koji ispunjavaju sve uslove svoj zahtev mogu dostaviti banci elektronski ili u poslovnim prostorijama najkasnije do 30.04.2021. godine.

The post Narodna banka Srbije donela je odluku o trećem moratorijumu za otplatu kredita i obaveza po osnovu lizinga appeared first on Profit Plus West Balkans.

Zakon o digitalnoj imovini (u daljem tekstu: Zakon) uvodi pojmove kao što su: digitalna imovina (kao novi pravni institut), digitalne valute (u koje možemo svrstati sve do sada poznate kriptovalute) i digitalni token (vrsta digitalnog nematerijalnog imovinskog prava koje može biti korišćeno i kao osnivački udeo u novoosnovanom društvu).

Shodno tome se pod digitalni token mogu podvesti i hartije od vrednosti poput akcija ili obveznica, čime se otvaraju vrata tokenizovanju finansijskih instrumenata. Napominjemo da će se na tokenizovane akcije ili obveznice primenjivati odgovarajuća pravila tržišta kapitala.

Novinu predstavlja i regulisanje instituta belog papira koji Zakon definiše kao dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine i sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom, i koji omogućava investitorima da donesu informisanu investicionu odluku.

Izjednačavanje digitalne imovine sa ostalim oblicima imovine nesumjivo predstavlja i mogućnost konstituisanja založnog prava koje se stiče upisom u registar založnog prava koji vodi pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom.

Bitno je napomenuti da Zakon propisuje obavezu pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom da preduzimaju radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma propisane Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Zakon stupa na snagu 6 meseci nakon donošenja, čime je ostavljeno dovoljno vremena da se usvoje podzakonska akta kao i da se tržišni subjekti naviknu na predstojeću promenu.

Podsećamo da je u set poreskih propisa koji se, sad već tradicionalno, menjaju krajem kalendarske godine uvršten i Zakon o digitalnoj imovini čime je oporezivanje ove vrste imovine u određenoj meri regulisano.

The post Zakon o digitalnoj imovini appeared first on Profit Plus West Balkans.

 Član 9. Zakona o računovodstvu definiše računovodstvenu ispravu kao pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni koji obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se na osnovu nje može nedvosmisleno saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.

Zakon dalje predviđa da se faktura kao računovodstvena isprava sastavlja i dostavlja pravnim licima i preduzetnicima u elektronskom obliku i da njenu verodostojnost mora potvrditi odgovorno lice svojim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice odnosno preduzetnik uređuje organizaciju računovodstva).

Ova zakonska odredba stupa na snagu 01.01.2022. godine, ostavljajući privrednim subjektima  dovoljno vremena da se tokom 2021. godine priviknu na izdavanje elektonskih faktura. Tokom 2021. godine privredni subjekti mogu izdavati deo faktura u papiru (na način kako su to do sada radili) a deo u elektronskom obliku. Počev od 2022. godine fakture koje su izdate u papirnoj formi neće imati tretman validne računovodstvene isprave.

Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava ispostavljena odnosno primljena telekomunikacionim putem, kao i isprava ispostavljena odnosno primljena putem servisa za elektronsku razmenu podataka. Pošiljalac računovodstvene isprave odgovoran je za istinitost i potpunost podataka.

Računovodstvena isprava izdata u elektronskom formatu sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.

Pravna lica i preduzetnici u obavezi su da imenuju lice koje će biti zaduženo za kontrolu verodostojnosti računovodstvene isprave. Imenovano lice potpisom ili drugom identifikacionom oznakom potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da verodostojno prikazuje poslovnu promenu).

Zakon predviđa ograničenje za lica imenovana da kontrolišu verodostojnost računovodstvene isprave. Ova lica, naime, ne mogu biti odgovorna za upravljanje materijalnim stvarima na koje se računovodstvena isprava odnosi. Na ovaj način zakonodavac sprečava mogućnost izdavanja fingiranih dokumenata, omogućava sastavljanje fer i istinitih finansijskih izveštaja i povećava pravnu sigurnost poslodavaca.

Pravno lice odnosno preduzetnik dužno je da preduzme sve potrebne mere da računovodstvene isprave budu zaštićene od gubitaka, oštećenja i izmena i da obezbedi da potrebna tehnička oprema, nosioci podataka i softver budu zaštićeni od zloupotrebe. Država nije propisala obavezan softver, već ostavlja svakom pravnom licu slobodu da odabere ili samostalno razvije softver koji najviše odgovara njegovim poslovnim potrebama.

Računovodstvene isprave mogu se čuvati na elektronskim medijima kao originalna elektronska dokumenta ili digitalne kopije ako je nadležnom organu omogućen pristup tako sačuvanim podacima i ako je obezbeđeno:

• da se podacima sadržanim u elektronskom dokumentu ili zapisu može pristupiti i da su pogodni za dalju obradu;
• da su podaci sačuvani u obliku u kome su napravljeni, poslati i primljeni;
• da se iz sačuvane elektronske poruke može utvrditi pošiljalac, primalac, vreme i mesto slanja i prijema;
• da se primenjuju tehnologije i postupci kojima se u dovoljnoj meri obezbeđuje zaštita od izmena ili brisanja podataka ili drugo pouzdano sredstvo kojim se garantuje nepromenljivost podataka ili poruka, kao i rezervna baza podataka na drugoj lokaciji.

Treba da znate i sledeće:

• računovodstveno obuhvatanje knjigovodstvenih promena na osnovu kopije dokumenta moguće je ako je na kopiji naznačeno gde se čuva original.
• računovodstvena isprava se nakon njenog sastavljanja dostavlja na knjiženje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od pet radnih dana od datuma prijema (u navedenom roku se mora izvršiti i kontrola verodostojnosti računovodstvene isprave).
• lica koja vode poslovne knjige dužna su da nakon što izvrše kontrolu primljenih računovodstvenih isprava iste proknjiže u poslovnim knjigama najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema.

The post Elektronske fakture u primeni od januara 2021 appeared first on Profit Plus West Balkans.