Član 9. Zakona o računovodstvu definiše računovodstvenu ispravu kao pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni koji obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se na osnovu nje može nedvosmisleno saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.

Zakon dalje predviđa da se faktura kao računovodstvena isprava sastavlja i dostavlja pravnim licima i preduzetnicima u elektronskom obliku i da njenu verodostojnost mora potvrditi odgovorno lice svojim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice odnosno preduzetnik uređuje organizaciju računovodstva).

Ova zakonska odredba stupa na snagu 01.01.2022. godine, ostavljajući privrednim subjektima  dovoljno vremena da se tokom 2021. godine priviknu na izdavanje elektonskih faktura. Tokom 2021. godine privredni subjekti mogu izdavati deo faktura u papiru (na način kako su to do sada radili) a deo u elektronskom obliku. Počev od 2022. godine fakture koje su izdate u papirnoj formi neće imati tretman validne računovodstvene isprave.

Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava ispostavljena odnosno primljena telekomunikacionim putem, kao i isprava ispostavljena odnosno primljena putem servisa za elektronsku razmenu podataka. Pošiljalac računovodstvene isprave odgovoran je za istinitost i potpunost podataka.

Računovodstvena isprava izdata u elektronskom formatu sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.

Pravna lica i preduzetnici u obavezi su da imenuju lice koje će biti zaduženo za kontrolu verodostojnosti računovodstvene isprave. Imenovano lice potpisom ili drugom identifikacionom oznakom potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da verodostojno prikazuje poslovnu promenu).

Zakon predviđa ograničenje za lica imenovana da kontrolišu verodostojnost računovodstvene isprave. Ova lica, naime, ne mogu biti odgovorna za upravljanje materijalnim stvarima na koje se računovodstvena isprava odnosi. Na ovaj način zakonodavac sprečava mogućnost izdavanja fingiranih dokumenata, omogućava sastavljanje fer i istinitih finansijskih izveštaja i povećava pravnu sigurnost poslodavaca.

Pravno lice odnosno preduzetnik dužno je da preduzme sve potrebne mere da računovodstvene isprave budu zaštićene od gubitaka, oštećenja i izmena i da obezbedi da potrebna tehnička oprema, nosioci podataka i softver budu zaštićeni od zloupotrebe. Država nije propisala obavezan softver, već ostavlja svakom pravnom licu slobodu da odabere ili samostalno razvije softver koji najviše odgovara njegovim poslovnim potrebama.

Računovodstvene isprave mogu se čuvati na elektronskim medijima kao originalna elektronska dokumenta ili digitalne kopije ako je nadležnom organu omogućen pristup tako sačuvanim podacima i ako je obezbeđeno:

• da se podacima sadržanim u elektronskom dokumentu ili zapisu može pristupiti i da su pogodni za dalju obradu;
• da su podaci sačuvani u obliku u kome su napravljeni, poslati i primljeni;
• da se iz sačuvane elektronske poruke može utvrditi pošiljalac, primalac, vreme i mesto slanja i prijema;
• da se primenjuju tehnologije i postupci kojima se u dovoljnoj meri obezbeđuje zaštita od izmena ili brisanja podataka ili drugo pouzdano sredstvo kojim se garantuje nepromenljivost podataka ili poruka, kao i rezervna baza podataka na drugoj lokaciji.

Treba da znate i sledeće:

• računovodstveno obuhvatanje knjigovodstvenih promena na osnovu kopije dokumenta moguće je ako je na kopiji naznačeno gde se čuva original.
• računovodstvena isprava se nakon njenog sastavljanja dostavlja na knjiženje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od pet radnih dana od datuma prijema (u navedenom roku se mora izvršiti i kontrola verodostojnosti računovodstvene isprave).
• lica koja vode poslovne knjige dužna su da nakon što izvrše kontrolu primljenih računovodstvenih isprava iste proknjiže u poslovnim knjigama najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema.

The post Elektronske fakture u primeni od januara 2021 appeared first on Profit Plus West Balkans.

Preduzetnik koji se opredeli za isplatu lične zarade tokom 2021. godine, dužan da u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu o opredeljenju da vrši isplatu lične zarade najkasnije do 15.12.2020. godine.

Preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zaradu, ovakvo opredeljenje ne može da menja tokom poreskog perioda, odnosno tokom 2021. godine.

Ukoliko je preduzetnik tokom 2020. godine isplaćivao ličnu zarada, a u narednoj 2021. godini, želi da prestane sa isplatom lične zarade, ovo obaveštenje takođe treba da dostavi najkasnije do 15.12.2020. godine.

Drugim rečima, kada se preduzetnik jednom opredeli za isplatu lične zarade i želi da je isplaćuje i u narednim godinama nema potrebe da o tome posebno obaveštava Poresku upravu. Međutim,ukoliko želi da prestane sa isplatom lične zarade o tome mora dostaviti posebno obaveštenje nadležnom poreskom organu.

Trenutno je u skupštinskoj procedure predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona porezu na dohodak građana koji će, ukoliko bude usvojen, omogućiti preduzetnicima da obaveštenje dostave elektronskim putem preko portala E porezi.

Nova odredba se neće primenjivati pre 01.01.2021. godine.

The post Obaveštenje o isplati lične zarade preduzetnika– rok 15.12.2020. godine appeared first on Profit Plus West Balkans.