Zakon o digitalnoj imovini (u daljem tekstu: Zakon) uvodi pojmove kao što su: digitalna imovina (kao novi pravni institut), digitalne valute (u koje možemo svrstati sve do sada poznate kriptovalute) i digitalni token (vrsta digitalnog nematerijalnog imovinskog prava koje može biti korišćeno i kao osnivački udeo u novoosnovanom društvu).

Shodno tome se pod digitalni token mogu podvesti i hartije od vrednosti poput akcija ili obveznica, čime se otvaraju vrata tokenizovanju finansijskih instrumenata. Napominjemo da će se na tokenizovane akcije ili obveznice primenjivati odgovarajuća pravila tržišta kapitala.

Novinu predstavlja i regulisanje instituta belog papira koji Zakon definiše kao dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine i sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom, i koji omogućava investitorima da donesu informisanu investicionu odluku.

Izjednačavanje digitalne imovine sa ostalim oblicima imovine nesumjivo predstavlja i mogućnost konstituisanja založnog prava koje se stiče upisom u registar založnog prava koji vodi pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom.

Bitno je napomenuti da Zakon propisuje obavezu pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom da preduzimaju radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma propisane Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Zakon stupa na snagu 6 meseci nakon donošenja, čime je ostavljeno dovoljno vremena da se usvoje podzakonska akta kao i da se tržišni subjekti naviknu na predstojeću promenu.

Podsećamo da je u set poreskih propisa koji se, sad već tradicionalno, menjaju krajem kalendarske godine uvršten i Zakon o digitalnoj imovini čime je oporezivanje ove vrste imovine u određenoj meri regulisano.

The post Zakon o digitalnoj imovini appeared first on Profit Plus West Balkans.